Share This Post

Fotografske tehnike / Kompozicija / Obrada boja / Osnove fotošopa

Stvaranje jedne fotografije

Moj dragi prijatelj Miroslav (Oldtimer) mi je predložio da probam da objasnim svoj misaoni proces prilikom kreiranja jedne fotografije. Svestan sam da su na youtube-u najpopularniji tutorijali tipa: “How to quickly and easily…”, a onda svaka moguća stvar u fotografiji koju možete zamisliti. Ti fotografi, naročito renomirani, vrlo dobro znaju da ne postoji “quickly and easily”, a zatim izaberu pogodnu fotografiju, kao stvorenu za tehniku koju će demonstrirati. Razumem, to se prodaje… ali mislim da to nije pravi proces učenja, poučen i svojim ličnim primerom.

Ovaj tekst je sasvim suprotan od toga, jer za mene ne postoji jedna magična formula koja sve rešava, ne postoji tehnika u photoshopu koja će da nadomesti krucijalne greške prilikom fotografisanja, ne postoji “add-on” ili “preset” koji će da da vrhunske rezultate u obradi, pogotovo ne na svakoj fotografiji, bez da se udubimo u sam proces stvaranja fotografije. Napominjem da uopšte ne mislim da je ovo jedini ispravan pristup, te da je ovo samo moj licni pristup koji sam razvio u godinama kojima se bavim fotografijom.

Pokušaću da objasnim i odgovorim na, po meni, najvažnija pitanja u fotografiji koja počinju sa rečju “zašto”, umesto sa “kako”, tako često viđano po raznim tutorijalima:

  • Zašto sam baš izabrao da fotografišem to što sam fotografisao?
  • Zašto sam izabrao kadar kakav sam izabrao?
  • Zašto sam izabrao baš te korekcije u obradi?

Zašto sam bas izabrao da fotografisem to što sam fotografisao?

Rečenica jednog autora mi je ostala u sećanju kad sam počeo sa fotografijom: “Želiš li interesantne fotografije? Stani ispred nečeg interesantnog”. Ljudi prelaze po više hiljada kilometara da bi fotografisali jedan jedini motiv. 615. konjički je shvatio da je za dobru i interesantnu pejzažnu fotografiju potreban adekvatan motiv, koji uglavnom nije nadohvat ruke, a u većini slučajeva je potrebno i dosta pešačenja po nepristupačnom terenu. Pitanje je i inspiracije samog fotografa. Neki novi, nepoznati krajevi, netaknuta priroda, pune dušu čoveka i bude inspiraciju, te ga teraju da ustane rano, gladan i žedan čeka zalazak, juri adekvatno svetlo, planira izlazak za idealno godišnje doba i vremenske prilike. Kad se osete takve stvari, izgovori tipa “nema se vremena” prestaju da postoje.

Sve ono što vas je nateralo da podignete aparat je dobar motiv za fotografisanje. Da, baš tako lako… svi mi vidimo svet drugačijim očima. Dokumentarni fotograf gleda interesantne događaje, ne obazirući se na svetlo, beauty fotograf primeti najsitnije greške u pozi modela, makro fotograf će da primeti bubu koju drugi vide kao smetnju, dok landscape fotograf juri prirodu, zalaske sunca i vremenske uslove… Da upotrebim i čuvenu frazu, lepota je, ipak, u oku posmatrača.

Zašto sam izabrao kadar kakav sam izabrao?

Dolazimo do najvažnijeg i po meni najtezeg dela u fotografiji. Kako da predstavimo taj motiv (subjekat) na najbolji mogući način ili jos bolje rečeno, na način na koji smo ga mi doživeli. Moje kolege iz 615. mogu  da posvedoče da ne spadam u “rafaldžije”, da retko vadim aparat iz torbe. Kad izvadim aparat, onda posvetim dosta vremena tražeci kadar koji mi se čini najbolji za prezentaciju motiva koji me je zainteresovao. Neretko to uključuje i hodanje po ivici litice (iako ne volim visinu), skakutanje po klizavim stenama u reci (sve sa upadanjem u vodu)… Samo fotografisanje motiva sa pozicije na kojoj smo ga zatekli u 99% slučajeva nije dovoljno, ako želimo dobru kompoziciju koja će da predstavi naš dozivljaj na pravi način. Izabrati pravu fokalnu duzinu, poziciju sa koje fotografišemo, spakovati elemente koje ćemo uključiti u kadar su ključne stvari prilikom kadriranje Kompozicija kadra je toliko kompleksna i obimna stvar da ne postoji strana na internetu, youtube kanal ili knjiga koja bi uspela da objasni sve. To je proces neprekidnog učenja, a svako učenje zahteva i vežbanje. U ovom delu moram da se osvrnem i na neizostavni deo svake priče o fotografiji – svetlo. Svetlo je sigurno najvažniji element u kadriranju. Svetlo čini jednu fotografiju i pri različitom svetu, motiv koji fotografišemo može da izgleda potpuno različito. Ne troše džabe studijski fotografi hiljade evra za dodatna osvetljenja, ne ustaju pejzažisti u 4-5 ujutro zato sto im se to dopada… Uzeću primer sa poslednjeg izlaska. Sedeli smo satima na predivnom delu Stare planine, čekajuci da svetlo postane pogodno za fotografisanje vode i mokrog kamenja. Nismo ga dočekali… Neke kolege fotografi su postali nestrpljivi i fotografisali po takvom svetlu, dok sam ja bio lenj i nisam opalio nijednu fotografiju. Nijedna od tih fotografija nije završila kao deo prezentacije.

Po meni, najbolje je da čovek uči teorijski deo, a onda svakom novom prilikom da pokuša da primeni to što je naučio, a onda da analizira svoje fotografije, kako se određeni kadar razlikuje od prethodnih fotografija, gde su greške koje vredi pokušati ispraviti kasnije. Jedno bez drugog ne ide, a moj savet ljudima je da posvete vreme edukaciji, da pokušaju prilikom svakog izlaska na teren da unaprede svoje fotografske veštine. Neki ljudi uporno zanemaruju jedan ili drugi deo (teorijski i praktični). Njihov razvoj, po mom mišljenju, će biti daleko sporiji ako zanemare nešto od ta dva elementa.

Sledeći deo teksta će biti obogaćen ilustracijom, primerom jedne moje fotografije na kome ću pokušati da objasnim ceo proces stvaranja: Zašto sam izabrao taj motiv, Zašto bas takav kadar, a zatim i Zašto sam uradio korekcije u obradi koje sam uradio.

 

098A3842_1991

 

Ova moja fotografija je nastala na Staroj planini, na putu za donji Piljski vodopad. Ovakvih brzaka ima na stotine i zaista čovek može da provede dane, fotografišući samo te brzake.

Primetio sam ovaj interesantan brzak i ideja je bila da ga uhvatim u prvom planu, ali na taj način da voda praktično “ulazi” u kameru, sve sa linijama od vode koje vode do brzaka kao glavnog motiva. Dalje, u šumi je bilo mračno i hladno, dok je u pozadini izbijalo lepo, žuto, toplo svetlo koje je bilo idealno za pozadinu kadra. Na kraju, namera mi je bila da uhvatim i krivinu toka reke koja se prostire po celom kadru. Još jedan od kompozicijskih tehnika koje pomažu da se “povežu” važni elementi u kadru.

Dalje, podešavanje kamere… Hteo sam produženu ekspoziciju, ali ne predugu. Preduga ekspozicija kod brze vode dovodi do, po meni, ružnog efekta gde voda postaje kao mleko, često ume i da “pregori”. Prebrza ekspozicija dovodi do “zamrzavanja” reke. U oba ova slučaja se gubi “pokret” na fotografiji, još jedan vrlo bitan element u kompoziciji (ne uvek ispravan, naravno). Ovom brzinom ekspozicije imate osećaj pokreta i dinamike, nešto što je i logično za brzake. Kriva linija rečice koja se prostire preko kadra bi trebalo samo da doprinese toj dinamici. Sekund ekspozicije je delovalo kao dosta dobra brzina kako bih to postigao. Fotografisao sam na 17mm (ne sećam se Zašto nisam stavio 16mm). Ideja je bila da naglasim ovaj brzak i vodu koja ide ka nama, a s druge strane da produžim liniju i odvojim prednji, sredni i zadnji plan što više mogu, distorzijom perspektive koju daje UW objektiv. Da sam se pomerio nekoliko koraka unazad i povećao žižnu daljinu, dobio bih znatno drugačiji rezultat. Da je ovo fotografisao neki drugi fotograf, možda bi sve ovo doziveo drugačije i izabrao potpuno drugačija podešavanja.

Izabrao sam blendu f/11, kako bih dobio većinu kadra maksimalno oštru, a da ne izgubim detalje zbog defrakcije (premala blenda). Koristio sam i CPL filter koji je u fotografisanju ovakvih motiva, vrlo bitan komad opreme. Kompenzacija ekspozicije je -1 (jer sam fotografisao u aperture priority modu), kako bih sačuvao svetle delove od pregorevanja (voda, svetlo u pozadini). Kod digitalnih aparata, mnogo je lakše povratiti tamne delove fotografije, dok kod pregorevanja svetlih delova, nema pomoći. Da bih dobio ova podešavanja, morao je ISO da se spusti na 50 (minimalan ISO na mojoj kameri).  ISO je poslednja stavka koju podešavam, jer su mi ostala podešavanja bitnija. Često pravim kompromis sa blendom, ako vidim da je ISO preveliki ili ako kamera nema mogućnost da dodatno spusti ISO. Ako je potrebno da povećam blendu, nekad čak i na f4 (maksimalno za taj objektiv), primenio bih možda “focus stacking” tehniku, zbog smanjenog DOF-a i moje želje da mi cela fotografija bude oštra. Uglavnom fokusiram u donjoj trećini kadra (ovo opet zavisi od naše želje i kompozicije koju želimo da dobijemo). Ako je cilj da veći deo kadra bude oštar, mogla bi da se tačno izračuna hiperfokalna distanca, ali to nikad ne radim. Postoje i aplikacije koje mogu to da izračunaju umesto nas. Naše oko prirodno želi da su nam bliže stvari oštrije i jasnije, nego one u daljini. Blagi DOF i suptilno zamućenje u pozadini dodatno doprinosi 3D efektu, jer je za naše oko prirodno da ono što je u daljini, manje vidljivo i oštro. Ne zaboravimo jednu važnu stvar, mi ipak pokušavamo da dobijemo 3D efekat, na 2D mediju.

Moglo bi naširoko da se piše o tome, ali baš zbog ove problematike NE POSTOJI verni prikaz onoga što vidi naše oko u prirodi. Slika u našem mozgu je u suštini mentalni proces u kome naš mozak sklapa sliku od mnoštva jako brzih “real time” informacija koje oko prenosi, sa JAKO suženim vidnim poljem. Mozak zanemaruje “nebitne” informacije od tako sklopljenog kompozita i nama ostaje idealizovana i subjektivna slika kao sećanje na određenu scenu. Mislim da ovde prestaje svaka diskusija o “realnom” prikazu u fotografiji. Baš zato, kadriranje sa jako širokim objektivima postaje poseban izazov, jer se odjednom na fotografiji pojavljuju razne distrakcije koje smetaju prikazu, distrakcije koje su bile potpuno nevidljive dok smo scenu posmatrali uživo. Eto i odgovora Zašto neke scene izgledaju uživo mnogo bolje nego na fotografiji… Baš zato su tehnike kadriranja, a na kraju i obrade, jako važne da predstavimo naš doživljaj (motiv) na pravi način.

Malo smo se udaljili od teme, ali zaista mislim da je jako važno biti svestan ove činjenice.

Dakle, kadar koji sam uhvatio, daleko je od idealnog i željenog, nešto zbog objektivnih okolnosti (nepristupačnost terena, nemogućnost da se sve upakuje onako kako sam želeo…), a nešto i subjektivnih (nesvesnost da postoji fotograf iza mene kome sam upao u kadar, te žurba da završim fotografisanje što pre, strah da ne upadnem u vodu, nestrpljivost da se sačeka da ljudi izađu iz kadra…). Pozabavicu se problemima na ovom kadru, sa ilustracijom, a zatim preći na obradu, gde sam pokušao da eliminišem te probleme, a zatim da dodatno postignem šeljene efekte.

Dolazimo dakle do pitanja:  Zašto sam izabrao baš te korekcije u obradi?

Nadam se da je do sada jasno da su ova tri “Zašto” pitanja povezana. Odabir motiva, kadrirane i obrada, deo su istog procesa i ne treba ih odvajati kao potpuno izolovane akcije. Kad odaberem motiv, neminovno razmišljam o kadriranju. Dobar primer je odmaranje na predivnom mestu čekajuci dobro svetlo. Nisam okinuo nijednu fotografiju, jer dobar kadar (svetlo) nije bio moguć. Dok kadriram, razmišljam šta je moguće, a šta nije popraviti u obradi, a i o motivu koji želim da predstavim. Prilikom obrade, opet sam svestan motiva i kadriranja. Na te stvari se mora gledati kao na elemente istog procesa. Zato mi je teško da obrađujem tuđe fotografije.

Na ovoj ulustraciji sam obeležio najvece probleme u ovom kadru:

098A3842_11111

 

  1. Distrakcije koje odvlače pažnju od glavnog motiva
  2. Prekid linije toka reka i prekid povezanosti srednjeg i zadnjeg plana (naše oko zastane gde ne bi trebalo)
  3. Problem u prednjem planu, jer mi je jedan od glavnih elemenata presečen i smeta (jos jedna tehnika kadriranja koje moramo biti svesni, ne smemo seći glavne elemente u kadru)
  4. Ovo je malo teže objasniti. Uvek pokušavam da uspostavim balans u pejzažnoj fotografiji. Naš mozak je navikao na stabilnost i ako želimo ravnotežu u kadru, prirodnije je da veća tezina elemenata u fotografiji bude u donjem delu, kao oslonac, nego obrnuto. To nije naravno pravilo, ali u ovom slućaju, po meni, smeta. Često fotografi namerno poremete taj prirodni balans, ako žele da učine scenu posmatraču neugodnom, da ga uznemire. Opet je to stvar ličnog doživljaja i šta želimo da postignemo sa tom fotografijom. Pošto bi jedno ovakvo mesto trebalo da učini scenu posmatraču ugodnom, ja ovaj disbalans gledam kao problem koji treba umanjiti ili eliminisati

Prva intervencija je bila u svrhu rešavanja (smanjenja) problema 4. Inicijalno mi je bila ideja da se spustim još više i “pomerim” težinu na dole, a i dodatno naglasim taj tok vode koji ide ka nama. Nije bilo moguće, zbog žurbe, ali i zbog toga što bih sa takvim kadrom prekinuo “liniju” između prednjeg i zadnjeg plana. Zbog toga sam se poigrao sa perspektivom, ispravio kadar da glavni motiv bude više centralno postavljen (opet zbog balansa i prirodne simetrije koju glavni motiv ima), i prebacio težinu više na prednji plan, samim “povećavanjem” volumena vode u donjoj trećini kadra. Problem je i dalje prisutan, ali u daleko manjoj meri.

 

098A3842_11

Sledeći problem koji sam želeo da rešim je problem broj 3. Ovde dolazi do one priče da prilikom kadriranja, moramo razmišljati i o obradi. Svestan na licu mesta da će mi taj isečeni kamen smetati, napravio sam “rezervni” snimak gde mi taj kamen nije isečen, svestan da ću morati u obradi da zamenim isečeni kamen sa celim.

098A3842_12

Sa ovim smo postigli dodatnu ravnotežu, jer je desna strana bila jako teška (teža od leve, zbog gomile kamenja koji su na krajnje desnoj strani), eliminisali isečeni element koji odvlači pažnju. Na kraju, obratite pažnju kako elementi polako počinju da rade zajedno, kako  linije u kadru kreću da rade jedna za drugu, navodeći na sledeći deo kadra, povezujući ih i stvarajući 3D doživljaj.

098A3842_122

Sledeći deo obrade sam posvetio eliminasanju distrakcija. Ovo je jako važan deo i nemojte biti lenji da “uprostite” fotografiju. Zapamtite, to nije prevara, naše oko te distrakcije ne vidi dok smo tamo. Najdosadniji deo obrade i deo koji verovatno uzima najvise vremena, ali jako bitan…

098A3842_121

Nakon što smo rešili problem u kadru, sad je vreme da dodatno naglasimo glavni motiv i dodatno unapredimo fotografiju

Prvo, malo poboljšanje kontrasta i naglašavanje najbitnijeg dela fotografije.

 

098A3842_115

Sledeći koraci se tiču uglavnom svetla i boja. Poboljšanje prelepog, toplog svetla koje je probijalo u pozadini.

098A3842_118

Sledeći korak mnogima će biti zbunjujući. Boje su, opet, jako kompleksna stvar i vredi ih izušiti. U ogromnoj većini slučajeva, viđam preveliku saturaciju cele fotografije, gde sve boje vrište sa saturacijom, boreći se za pažnju. Zapamtite, saturacija privlači pažnju, a tamo gde su sve boje maksimalno saturisane, obično se stvara konflikt u kadru. Iz sveg srca preporučujem da procitate artikal Ted Gore-a (može se naći na njegovom sajtu, verovatno moj omiljeni pejzažni fotograf) o njegovom viđenju teorije boja i primeni u pejzažnoj fotografiji. Nisam još video članak koji tako sažeto i precizno objašnjava problematiku boja. Dakle, malo sam utulio crvenu boju na stenju, po ivici kadra, da ne bi privlačila pažnju i borila se za pažnju sa glavnim motivom.  Na ovaj način sam i uprostio paletu boja, a i dodatno “ohladio” prednji plan, sto je u skladu nekog mog dožviljaja te scene.

098A3842_119

Dodatno potamnjivanje sekundarnih elemenata kadra.

098A3842_1191

Suptilno dodavanje zraka koje se probija kroz šumu. Na taj način se dodatno gubi kontrast i oštrina u pozadini, koje dodatno doprinosi 3D efektu (manji kontrast, manja oštrina u pozadini – tako naše oko percipira stvari). Na istom frejmu sam dodatno “ohladio” vodu, da dodatno odvojim glavni motiv od pozadine.

098A3842_1112

Blagi dodge and burn i blago smanjenje plave u vodi (u tom trenutku mi se učinilo da sam preterao).

098A3842_1113

Na kraju, selektivno oštrenje (tamo gde želim da oko ide). Da napomenem da mokrom kamenju prija nešto jače oštrenje. Stvar ukusa…

098A3842_1114

 

Na kraju bih sumirao još nekoliko stvari vezano za obradu:

  • Identifikujte šta tačno želite da postignete u obradi. Najbolje ako o tome razmišljate još dok ste na terenu
  • Obradi nije cilj da nas odvoji od stvarnosti… naprotiv, obradom pomažete kadriranju i isticanju glavnog motiva

Nemojte posezati za instant rešenjima u obradi. Suptilni koraci dovode do najboljih rezultata. Ne postoji jedan preset ili jedna akcija koja će da reši sve. To obično dovodi do loših rezultata! Primer je i ova fotografija. Primeticete da su koraci toliko suptilni da je nekad teško i primetiti šta smo uradili na fotografiji. Sve dok ne uključite pre i posle i zaprepastite se.

 

098A3842_1115

Marko Šušnjar

Share This Post

18 Comments

  1. Profile photo of Nebojsa

    Hvala Marko na odličnom tutorijalu. 

  2. Profile photo of Nenad Ristic

    @Marko
    Bravo! Vrednije od sivih tutrijla na netu…
    Taj misaoni proces svakog od nas prilikom kreiranje fotografije nesto je najvrednije sto mozemo da podelimo sa zadjednicom, jer mnogo je toga na netu sto nama govori kako, i postoji mnogo nacina kako nesto realizovati, ali gotovo nigde niko nista ne pise o tome zasto bas tako.
    Ja se cesto trudim da objasnim zasto je nesto na mojim fotografijam bas tako uradjeno, ali na zalost nisam vican "lepom pisaniju" i verujem da je zbog toga mnogima nerazumno, al eto makar se trudim :) Sto mnogi tumeace na pogresan nacin, da mi smeta kritika na kometare, a zapravo neki od tih kometarta samo povodo da opisem koliko mogu u kratkim crtama taj misaoni proces od ideje, razrade do realizacije, jer pouzdano znam da je to nesto najkorisnije sto mozemo da podelimo izmedju sebe u forumskom druzenju. To je metoda kojim su mene profesori ucili dok sam se bavio slikarastvom. To je razlog zasto sam cesto kritikova nacin komentarisanja tipa "treca mi se izdvaja" i slicnih bez smisla i sadrzaja, jer makar u kratkim crtama moze da se kaze zasto bas ta treca, sta je to sto se je izdvaja. Analiticki nacin razmisljanja o svemu sto vidimo, od kadrova koje imamo u planu da zabelezimo do tudjih fotografija, moze samo da nam pomogne, a diskusija na forumu tog tipa korisna je za sve :) po mom misljenju to je poenta foruma a ne "treca mi se izdvaja" 😛

  3. Profile photo of Igor

    Odlicno Mare:)

  4. Profile photo of Marko

    Hvala :)

    Zaista sam se trudio da prenesem, u naravno sazetom obliku, ono sto mislim da je najvaznije. Naravno, preporucujem sto vise stiva za citanje :)

  5. Profile photo of MaxPower

    Hvala Marko. Ovo se mora procitati par puta.

5 of 18 comments displayed

View the Discussion

Lost Password

Register

Skip to toolbar