Share This Post

Fotografske tehnike

Saveti za dobijanje oštre pejzažne fotografije

Slobodan Siridžanski

“There is nothing worse than a sharp image of a fuzzy concept.”

– Ansel Adams –

Jedno od prvih pravila koje fotograf nauči je to da subjekt koji se fotografiše treba da bude oštar. Takođe, jedno od prvih iskustava sa kojim se novi fotograf suoči je i činjenica da, iako je glavni subjekat oštar, ostatak fotografije i nije baš na tom nivou. Za to postoje dva dobra razloga. Prvi i osnovni je veličina otvora blende kojom se fotografiše i koja fotografu daje kreativne mogućnosti zamućenja, posebno portretnim fotografima. Drugi razlog je izbor tačke fokusiranja i on je mnogo interesantniji pejzažnim fotografima, i ne samo njima, koje interesuje maksimalna oštrina cele fotografije (svih njenih planova) i o kome će biti reči u ovom tekstu.

Današnji moderni digitalni fotoaparati daju velike mogućnosti za olakšavanje fokusiranja i dobijanje oštrih fotografija. Kada se govori o oštrim i jasnim detaljima na fotografiji treba znati da je na jednoj fotografiji samo tanka ravan na koju se fokusira i koja je paralelna sa senzorom našeg fotoaparata (ovde govorimo o klasičnim objektivima, a ne o takozvanim tilt and shift koji su priča za sebe) u perfektnom fokusu. Isped i iza te ravni je zona prihvatljive oštrine, poznatija kao DOF (u fotografskoj literaturi se DOF odnosi na “dubinsku oštruinu”) i njena veličina direktno zavisi od rastojanja do objekta fokusiranja, žižne daljine objektiva i otvora blende kojim se fotografiše.

Kod vrlo bliskih objekata (par desetina cenrimetara udaljenih od objektiva fotoaparata) zona DOF-a se podjednako (ugrubo) prostire ispred i iza tačke na kojoj je fokus. Kako se ova zona brzo menja u korist “pozadine” udaljavanjem tačke fokusiranja od aparata, praktičan savet je da se, opet ugrubo, za zonu DOF-a (zonu prihvatljive oštrine) uzima približno 1/3 ukupnog DOF-a ispred tačke fokusiranja i 2/3 ukupnog DOF-a iza nje. Ovaj savet, koji se često može pronaći po tutorijalima, treba uzeti sa velikom rezervom. Zašto? Nastavite dalje sa čitanjem i pronaći ćete odgovor i na to pitanje.

Udaljavanjem tačke fokusa od kamere uvećava se i zona DOF-a. Tako, u jednoj tačci zona DOF-a postaje tolika da i objekti u beskonačnosti postaju prihvatljivo oštri. Ta tačka se zove hiperfokalno rastojanje i tada je DOF najveći. Fokusiranjem na hiperfokalnu tačku DOF se prostire od polovine rastojanja do nje, pa sve do beskonačnosti. Dakle, hiperfokalna tačka nije neki čarobni štapić, već samo tačka fokusiranja koja će dati maksimalno veliki DOF (maksimalno veliku zonu prihvatljive oštrine). Ravan perfektnog fokusa je i dalje vrlo tanka i pokriva samo ravan hiperfokalnog rastojanja! (Naravno, sve vreme se podrazumeva du su ravni u kojoj je smeštena hiperfokalna tačka i ravan kojoj pripada senzor fotoaparata među sobom paralelne!

Došli smo do tačke kada se, zbog kompletnog razumevanja problema, mora malo uključiti i matematika. Koga formule ne interesuju, neka slobodno preskoči nekoliko sledećih pasusa i pređe na praktične savete za ispravno fokusiranje i primer kojim sam pokušao da približim celu ovu materiju.

Za pronalaženje hiperfokalne tačke na koju se fokusira da bi se dobio maksimalni DOF, koristi se formula

H = (f2)/(N* CoC) + f

Ili pojednostavljeno

H ≈ (f2)/(N* CoC)

u kojoj je:

  • H – hiperfokalno rastojanje
  • f – žižna daljina objektiva
  • N – otvor blende ili f-broj
  • CoC – Circle of Confusion (u fotografskoj literaturi poznat kao “difuzni kružić”, a ja ću krajnje slobodno ovaj broj interpretirati kao “prag prihvatljive oštrine”)

Koliko god formula za hiperfokalno rastojanje deluje egzaktno, jedan parametar u njoj je prilično “klimav”. Pogađate, to je famozni CoC broj ili prag prihvatljivosti i on je individualan za svakoga od nas i zavisi isključivo od majčice prirode i karakteristika naših očiju a ne od bilo kakve tehnike. Njegovo definisanje se poklapa sa razvojem fotografske industrije. Još na njenim počecima je uočeno da prosečna osoba može precizno da razaznaje 1/6 milimetra (0.1667mm) u normalnim vidnim okolnostima – dobra osvetljenost i rastojanje od 25cm. Tada je takođe prihvaćeno da će najveći broj odštampanog materijala biti veličine koja je 5x uvećanje negativa. Kada se to prevede u naše sadašnje uslove, za standardnu veličinu odštampanog materijala je uzeto 7×5″ (kod nas poznato kao format 13x18cm). Pošto je ovih 7 inča približno 5x veće od veće dimenzije FF senzora (36mm) lako je zaključiti da meru od 1/6mm (na senzoru) treba “svesti” na format 7×5 njenim deljenjem sa brojem 5 (jer je senzor 5x manji od formata 7×5”). Tako dođosmo do broja 0.033 koji se uzima za CoC kod FF formata u formuli za hiperfokalno rastojanje. (Ja koristim µ4/3 senzor sa krop faktorom 2x pa je CoC broj dva puta manji od 0.033; 0.033/2≈0.015!) U zavisnosti od formata odštampanog materijala, ličnog afiniteta i rastojanja sa koga će se fotografija posmatrati treba korigovati i CoC. Ukoliko je dimenzija hartije na kojoj je odštampana fotografija veća i/ili rastojanje sa koga se posmatra ta fotografija manje to je i CoC broj manji jer su zahtevi za preciznošću (rezolucijom) srazmerno veći.

Da li ste se nekada pitali zbog čega je potrebna rezolucija fotografija na bilbordima relativno mala? Odgovor je jednostavan: rastojanje sa koga posmatramo tu fotografiju je toliko veliko da naše oko ne može da razaznaje najsitnije detalje na fotografiji pa je, u skladu sa tim, potrebna rezolucija manja nego da se na bilborde posmatra sa manjeg rastojanja.

Gornja formula pokazuje još jednu specifičnost. Na položaj hiperfokalne tačke najviše utiče žižna daljina objektiva. Pored toga što su širokougaoni objektivi najpopularniji među pejzažistima zbog svog širokog ugla vidnog polja, oni daju još jednu prednost: položaj hiperfokalne tačke kod njih je najbliži, a to znači da će fokusiranjem na nju i najbliži predmeti u prvom planu biti prihvatljivo oštri. I obrnuto, što je žižna daljina objektiva veća to je i pozicija hiperfokalne tačke dalja. Zbog toga fotografi koji fotografišu ptice u letu imaju silne probleme sa oštrinom jer su “osuđeni” na teleobjektive velikih žižnih daljina.

Mislim da je matematike i teorije definitivno dosta!

Praktični saveti za uspešno fokusiranje

Kada se koristi hiperfokalno rastojanje za maksimalnu vrednost DOF-a najvažnija stvar je ispravno definisati donju granicu njegovog intervala! Kada to znamo lako je definisati i proces određivanja fokusne tačke. Naime, tu treba razlikovati dva slučaja:

  1. Objekat na koji fokusiramo je u prvom planu i na bliskom rastojanju od nas (oko 1-2m) i
  2. Kadar koji fotografišemo nema tako izražen blizak objekat u prvom planu, odnosno objekat fokusiranja je (opet ugrubo) na 3-10m.

Oba slučaja su jednako verovatna i ni jedan od njih ne treba izdvajati.

U prvom slučaju se primena hiperfokalnog rastojanja uzima kao imperativ i jedino logično rešenje i zbog toga savet da pri sebi uvek imate odštampanu tabelu istih nije za potcenjivanje (dok je ne naučite napamet ili ne nabavite smartphone sa kalkulatorom i pristupom Internetu). Uvek napravite probni snimak i pogledajte rezultate svoga rada proverom oštrine u samom dnu fotografije (tu je granična zona prihvatljive oštrine jer je taj deo scene najbliži fotoaparatu) i na udaljenom objektu koji u vašoj kompoziciji mora biti u zoni DOF-a. Najbolje je da tu proveru izvršite pri 50% zumu jer je oštrinu “piksel na piksel” moguće ostvariti samo u ravni fokusne tačke, pa je posmatranje sa ovakvim umanjenjem najbliže realnoj slici koja se zaista dobija.

U drugom slučaju primena hiperfokalnog rastojanja nije greška, ali ni put do najboljeg rešenja. To je slučaj kada se prvi plan nalazi izvan hiperfokalne tačke (dalje od nje), na 10-ak metara od kamere i kada nema ničega do njega što bi trebalo da bude oštro. Tada će fokusiranje na hiperfokalnu tačku dati rezultat kod koga je oštrina prvog plana samo “zadovoljavajuća”, ali ne i maksimalno moguća. Izborom dovoljno malog otvora blende (kod FF formata to je f/11 – f/16) i fokusiranjem na prvi plan (ili malo iza njega ali ne dalje od dvostrukog rastojanja do prvog plana) on će biti oštriji nego fokusiranjem u hiperfokalnu tačku. U ovom slučaju će zona DOF-a biti od polovine rastojanja do tačke fokusa, pa sve do beskonačnosti. Posmatračevom oku će ova dodatna oštrina prvog plana vrlo prijati. Prednost oštrine fotografije ispred prvog plana, koji nam daje fokusiranje u hiperfokalnu tačku, nam u ovom slučaju nije od značaja!

Hiperfokalna tačka ima još jednu važnu karakteristiku: ukoliko fokusirate na beskonačnost (neki planinskši vrh u daljini ili jedro nekog čamca na pučini), zona DOF-a će biti prema vama sve do hiperfokalne tačke! To znači da ako je hiperfokalna tačka na rastojanju od 1m od vas, fokusiranjem na beskonašnost zona prihvatljive oštrine (DOF-a) će biti sve do 1m od vaše kamere. Ovo može biti vrlo korisna informacija ukoliko nemate tačno definisan blizak prvi plan. (Pogledajte prilog sa tabelama rastojanja do hiperfokalne tačke u zavisnosti od veličine senzora vašeg fotoaparata.)

Postoji još jedna široko rasprostranjena metoda fokusiranja i koja nije opterećena bilo kakvom matematikom. Izborom malog otvora blende i fokusiranjem na 1/3 rastojanja u sceni u velikom broju slučajeva rezultati će biti prihvatljivi! Situacije kada ova metoda “ne pije vodu” su one sa bliskim prvim planom i tada je fokusiranje na hiperfkalnu tačku jedino ispravno rešenje ukoliko se želi maksimalni DOF.

Formula za hiperfokalno rastojanje (H) nam pokazuje još jednu interesantnu zakonitost: ako fokusiramo na H/2 DOF će se prostirati od H/3 do H. Sve ostalo će biti van domašaja prihvatljive oštrine! I ne zaboravite, “igranje” sa fokusiranjem na hiperfokalnu tačku može biti i kontraproduktivno ukoloko se ona bitno promaši i na to treba misliti.

Najmanji otvor blende (ili najveći broj do koga treba ići) na FF aparatima je 16 jer kod manjih otvora dolazi do vidljive difrakcije (skretanje svetlosnih zraka sa pravolinijske putanje usled nailaska na oštru ivicu listića blende) koja narušava teškom mukom stečenu oštrinu fotografije. Ja na svom µ4/3 aparatu, sa krop faktorom 2x, ne idem preko f/8 (a najčešće se zaustavljam na f/6,3 – f/7.1) kada želim da postignem maksimalno moguću oštrinu po svim planovima fotografije.

Pejzažni fotografi ne mrdaju nigde bez stabilnog stativa. Razlog ovom cimanju nije samo duga ekspozicija koja se ne može kvalitetno postići “iz ruke” nego i svođenje mrdanja aparata pri eksponiranju (tzv. strešenost) na nulu. Za pejzažiste uvek važi savet da se pri svakoj brzini ekspozicije koristi stativ. Za okidanje se koristi kabl, daljinski upravljač, mobilni telefon koji je preko WiFi-ja povezan sa aparatom ili programski odloženo okidanje na 2s koje se aktivira komandama u samom aparatu. Jedino se na taj način gubici oštrine svode na najmanju moguću meru. Ima još jedan, skriveni ali jako koristan, razlog za bezuslovnu primenu stativa – on će vas naterati da malo zastanete i razmislite o svetlu, kompoziciji, planovima, fokusu, parametrima ekspozcije… Fotografisanje “iz ruke” do famozne granice kada je brzina ekspozicije veća od 1/f(s) daje samo “zadovoljavajuće” rezultate, ali ne i “maksimalno moguće” pa ga tako treba i koristiti. Uostalom, koliko puta vam se dogodilo da “sad i odmah” treba zabeležiti neki motiv ili trenutak, a tada vremena za cinculiranje na stativu nema i fotografisanje “iz ruke” je jedino moguće.

Primer

Da bih ilustrovao celu ovu priču oko fokusiranja, napravio sam par fotografija iste scene ali sa različitim mestom fokusne tačke. Sve fotografije su napravljene µ4/3 sistem: objektivom Olympus M.Zuiko Digital ED 9-18mm f/4-5.6, nakačenim na Olympus OM-D EM-5 telo. Koristio sam stativ Manfrotto BeeFree koji je idealan za ove male i lagane sisteme. Minimalno fokusno rastojanje sa ovim objektivom je oko 25cm. (Rastojanje u literaturi se uvek meri od senzora fotoaparata.) Zum objektiva je postavljen na 10mm, blenda na f/5.6 (ekvivalentne vrednosti na FF telu bi bile 20mm, f/11, što se tiče milimetraže objektiva i blende). Sve fotografije su samo uvezene u Lightroom, bez bilo kakvih dodatnih podešavanja i obrade – svi klizači su na nuli, nema korekcija ekspozicije, šuma, oštrenja, WB-a… Samo sirovi RAW konvertovan u JPG format za WEB prikaz!

Na početku bih opisao scenu i elemente na koje treba obratiti pažnju. Sve se događa na Zemunskom keju. U prvom planu je gvozdeni vez za ćamce, čija je prednja strana na oko 40cm od aparata. Iza njega, na trotoaru (na kome se vidi struktura od kamenčića jako zgodna za proveru oštrine) na oko 0.9m je mali busen trave (i ona je takođe pogodna za proveru oštrine), a iza ovog busena je pukotina čija se dalja ivica poklapa sa hiperfokalnom tačkom (oko 1.19m; na fotografiji je iza goluba). Na rastojanju 10-15m je izvučeni čamac. Na sredini scene su usidreni čamci i splav. U daljini je špic Velikog ratnog ostrva – Lido, a skroz pozadi se vidi dimnjak toplane na Dorćolu. U vreme kada su napravljene fotografije Sunce je prilično nisko i krajnje nepovoljno sa stanovišta kontra svetla (gore levo), tako da sam morao da upotrebim graduisani ND filter 0.9 (3 blende) da bih mogao iz scene da izvučem maksimalni dinamički opseg. Dodatnu nepogodnost čine i isparenja iz Dunava koja poslednji plan čine još manje vidljivim. Svejedno, mislim da je primer prilično ilustrativan i realan.

scena

Pre nego što krenem sa opisom primera samo još kratka napomena u vezi hiperfokalnog rastohjanja. Ja uglavnom koristim ovaj on-line kalkulator (http://www.dofmaster.com/dofjs.html) i on kaže da je za navedeni sistem ono (hiperfokalno rastojanje) na 119cm. Svi ekrani sa prikazom obračuna DOF-a i hiperfokalnog rastojanja su preuzeti sa ove web stranice.

Pa, krenimo redom…

Situacija broj 1. – Fokus na prednju stranu veza (40cm)

dof_40

U ovim uslovima polje DOF-a je vrlo plitko i pokriva rastojanje od 0.3-0.6m. Sve ostalo je van zone prihvatljive oštrine, a to znači da je od navedenih elemenata samo prednji plan veza prihvatljivo oštar, dok je sve ostalo manje ili više mutno.

Situacija 1

Situacija 1. Fokus na prednju stranu veza (40cm)

Situacija broj 2. – Fokus na donji kraj desne ivice veza (70cm)

dof_70

DOF kalkulator kaže da je polje DOF-a u ovom slučaju od 0.44-1.69m. To znači da prednji plan veza nije u zoni DOF-a koji se u daljini prostire do područja nešto iza hiperfokalnog rastojanja, a napred otprilike do sredine pukotine u prvom planu. Zapazimo kako se već sa ovakvom postavkom i umanjenom WEB rezolucijom fotografija čini prihvatljivo oštrom. Ovo napominjem samo da bi se shvatilo koliko je prikaz fotografija na društvenim mrežama tehnički minimalno zahtevan i kako čak i strešene fotografije napravljene mobilnim telefonima izgledaju sasvim korektno i dovoljno oštre za tu vrstu prikaza.

Situacija 2

Situacija 2. Fokus na donji kraj desne ivice veza (70cm)

Situacija broj 3. – Fokus na hiperfokalnu tačku (119cm)

dof_119

Kao što je već rečeno, fokusiranjem na hiperfokalnu tačku dobija se maksimalni DOF (60cm pa do beskonačno). Ovakvim fokusiranjem najveći deo fotografije će biti u zoni DOF-a, a pri smanjenoj WEB rezoluciji se čini kao da je cela savršeno oštra, što ona naravno nije, a to se može najbolje videti iz detalja. Prvi plan i prednja strana veza su nejasni jer nisu u zoni koju pokriva DOF za hiperfokalno rastojanje.

dof_situacija_3_001

Situacija 3. Fokus na hiperfokalnu tačku (119cm)

Situacija broj 4. – Fokus na izvučeni čamac (11m)

dof_1100

Za ovakvu situaciju DOF kalkulator pokazuje da se polje DOF-a prostire od 1.1m, pa sve do beskonačnosti. Ako pretpostavimo da nam oštrina veza u prvom planu nije bitna, ili još bolje da ga nema, došli smo do situacije kada fokusiranje na hiperfokalnu tačku ne daje najbolje rezultate.

dof_situacija_4_001

Situacija 4. Fokus na izvučeni čamac (11m)

Ne čini li vam se da je čamac iz situacije broj 3 (fokus na hiperfokalnu tačku) manje oštar od čamca iz ove situacije kada je upravo on u fokusu?

situacija3-4

Situacija broj 4 ujedno daje i odgovor na postavljeno pitanje sa početka teksta. Da smo fokusirali na pecaroša koji je negde na 1/3 scene, a sve u želji da dobijemo maksimalni DOF, pogrešili bi. Pecaroš je otprilike na rastojanju od 20m i DOF kalkulator nam pokazuje da je u tim uslovima kalkulisani DOF u rasponu od 113cm pa do beskonačno, što je slično rezultatu koji dobijamo fokusiranjem na čamac, ali tada čamac ne bi bio toliko oštar kao kada smo fokusirali upravo na njega!

dof_2000


Dakle, put do oštre pejzažne fotografije zahteva razumevanje nekih osnovnih optičkih principa koji prate tehničku stranu fotografisanja. Oni nisu komplikovani, ali se i ne svode na čuvenu mantru da fokusiranje u hiperfokalnu tačku daje bezuslovno najoštrije rezultate. Ona je samo delimično tačna ukoliko je krajnji cilj maksimalni DOF, bez ulaženja u detalje pojedinih elementa na fotografiji. U mnogim konkretnim uslovima za bolje rezultate se isplati probati i druge tehnike fokusiranja opisane u ovom tekstu.

Prilog: Tabele hiperfokalnog rastojanja

Na Internet sajtovima specijalizovanim za fotografe i fotografisanje se mogu pronaći gotove tabele hiperfokalnog rastojanja za razne formate senzora. Na primer, jedan od takvih sajtova je www.ephotozine.com i na njemu možete pronaći ovakve gotove tabele:

FF format

h_ff

 

APS-C Nikon / Sony / Pentax

h_aps-c_nikon

 

APS-C Canon

h_aps-c_canon

 

µ4/3 Olympus / Panasonic

h_m43

Share This Post

13 Comments

  1. Profile photo of Nenad Ristic

    Samo da pohvalim trud, korisno i tacno :)
    Kog ne mrzi malo da razmisli sve ovo moze i sam da zakljuci iz prakse, kao i 90% svega sto moze da se procita u literaturi gde ima mnogo mudrovanja, mnogo se ide u nepotrebnu sirinu, a sve je daleko jednostavnije i bolje kada se sazna iz prakse…

  2. Profile photo of boca

    Hvala kolega :)

    Iako u ovom tekstu ima puno činjenica koje su opšte poznate trudio sam se da se ne završi sve na tome. Naime, verujem da je ona o dubini DOF-a, kada se fokusira na beskonačno, mnogima bila nepoznata. Sa druge strane, uvek vredi proveriti i obnoviti znanja stečena praksom, ma koliko nešto izgledalo trivijalno, jer "obnavljanje je majka znanja". Ne treba zaboraviti ni naše mlade kolege koje tek počinju svoju fotografsku avanturu i koje vole da pročitaju neko štivo na domaćem jeziku i uporede svoja iskustva sa onim "što kaže literatura".

  3. Profile photo of Marko

    Boco, vrlo vredan tekst, sve pohvale! :)

  4. Profile photo of boca

    Hvala Marko,
    nadam se da će se trud isplatiti.

  5. Profile photo of Nenad Ristic

    @boca
    Slazem se naravno, nego ja uvek volim da podsticem ljude na razmisljanje i makar malo kroz praksu neke stvari prvo da probaju pre nego sto rese da se pomognu literaturom. Probas pa kada vidis da nesto tu nije dobro, probas ponovo drugacije, pa onda uzmes i nesto procitas. Konkretno sto se tice fotografije mislim da treba uvek prvo nesto iskusiti bez bilo kakve edukacije, makar nesto malo sami da zakljucimo, na taj nacin se mnogo lakse shvataju korisni tekstovi poput ovog. Sto je najvaznije kada se nesto cita i prihvata sa razumevanjem, takvim pristupom ne stvaraju se razne prepreke u radu da nesto mora bas po sveku cenu tako kako smo nege procitali, vec ostaje ono sto je bitno a to je autorska sloboda i kreativno razmisljanje bez ogranicenja.

5 of 13 comments displayed

View the Discussion

Lost Password

Register

Skip to toolbar