Share This Post

Fotografske tehnike

MAKRO FOTOGRAFIJA

Spencer Cox, Tennessee, SAD

Macro Photography Tutorial


Makro fotografija je jedna od najpopularnijih disciplina fotografije i to sa dobrim razlogom. Ona je lako dostupna, a istovremeno ona predstavlja vrlo širok pojam u fotografiji. Profesionalci mogu u studiju uživati praveći makro fotografije lišća, cveća i sporih insekata, kontrolišući u punoj meri svetlo i uslove snimanja. Ljubitelji prirode mogu da provedu sate napolju, tražeći skrivena blaga među cvetovima i listovima. Pored toga, na ne-fotogeničnim lokacijama, kao što s naša dvorišta, makro fotografija omogućava snimanje lepih detalja iz prirode a da pri tome fotografi koji ta dela stvaraju ne putuju uopšte! U ovom članku ću vam pružiti nekoliko saveta i ideja koji će vam pomoći da svoju makro fotografiju podignete na sledeći nivo.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/8.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/8.0

Uvod

Uz sve prednosti makro fotografije, postoje i neke tehničke prepreke koje morate preći. Fizika i zakoni optike igraju važnu ulogu u makro fotografiji, tu važe zakoni koji koji nisu toliko relevantni za druge oblasti fotografije, što je glavni razlog zašto sam napisao ovaj vodič – nadam se da ću razraditi najvažnije aspekte makro fotografije za početnike i možda predložiti neke savete za iskusnije makro fotografe ili one koji će to tek postati.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 450, 1/400, f/4.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 450, 1/400, f/4.0

Uvećanje

Makro fotografija je u direktnoj vezi s veličinom slike koju neki subjekt projektuje na senzor vašeg fotoaparata. Ako snimate jedno-inčni predmet (oko 2,5 cm prim.prev.), njegova projekcija u “punoj veličini” bi bila jedan inč na senzoru fotoaparata. Objekt koji popunjava jedan inč senzora će popuniti većinu tako nastale fotografije, s obzirom da senzori u tipičnim DSLR-ima nisu duži od 1,5 inča.

Kada se objekat projektuje u punoj veličini na senzor, onda kažemo da se radi o “1:1 uvećanju”. Ako je objekat projektovan na polovini pune veličine (recimo, da jedan-inčni objekt zauzima samo 1/2 inč senzora), to je uvećanje od 1: 2. Sa uvećanjem 1:10 ili manje, više ne govorimo o makro fotografiji.

Nine-Berries

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 100, 13/10, f/5.6

Radna distanca

Radno rastojanje se jednostavno definiše kao rastojanje između senzora i subjekta, i to na najbližoj udaljenosti tačke fokusa. Duža radna udaljenost znači da se držite podalje od predmeta  koji snimate (što nije lose ako snimate predmet koji je plašljiv ili pak opasan, velika radna udaljenost je tada prilično korisna).

Radna udaljenost od deset inča (25 cm) znači da će sa objektivom žižne daljine od osam inča (200 mm) prednji deo vašeg sočiva biti na rastojanju od dva inča (5 cm) od tačke na predmetu koja se u tražilu vidi kao oštra, odnosno u fokusu.

Najbolja makro sočiva, kao što se može i očekivati, su objektivi velike žižne daljine sa minimalnim rastojanjem od objekta od 30 i više santimetara Radna distanca se povećava kada se žižna daljina objektiva povećava. Nikon 200mm f / 4 i Canon 180mm f / 3.5 su dva primera makro objektiva sa velikim radnim rastojanjima.
Naravno, kada se radna distanca povećava, smanjuje se uvećanje. Pri uvećanju od 1: 4, na primer, ne morate biti tako blizu vašem subjektu kao što biste to bili kada ga fotografišete pri uvećanju od 1: 1.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 1250, 1/160, f/16.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 1250, 1/160, f/16.0

DSLRs vs Mirrorless

Za makro fotografiju, i DSLR i kamere bez ogledala su odlično rešenje. DSLR aparati su idealni zbog velikog izbora raspoloživih makro objektiva (naročito onih sa većom žižnom daljinom) i zbog raspoloživosti razne dodatne opreme. Ako ste otvoreni za korištenje adaptera, kamere bez ogledala mogu se koristiti i sa skoro svim DSLR objektivima, iako se Nikonovi objektivi tipa “G” bez aperturnih prstenova često prilično teško koristite u sprezi sa adapterima, jer ne dozvoljavaju postavljane tačne vrednosti blende. Prikaz uživo na LCD ekranu je vrlo koristan jer omogućava uvid u scenu i direktne povratne informacije, što pak omogućuje da uočite moment kada je slika izoštrena – uz što manje pokreta, jer i sitne manipulacije rukama u makro fotografiji mogu dovesti do velikih pomaka u kompozicijama i oštrini.

Full-frame vs Crop-Sensor

Ako je vaš cilj stvaranje fotografija sa najvišim uvećanjem, kamere punog formata (FF) su obično i previše za makro fotografiju. Čak i Nikon D810 sa 36 megapiksela ne može se takmičiti sa uvećanjem Nikona D7200 od 24 megapiksela, jednostavno zato što su pikseli na D7200 manji .

Kod makro fotografije, gustina piksela (broj piksela po milimetru senzora) je ono što određuje maksimalno uvećanje subjekta. Veliki senzor D810 ima manje piksela na milimetru od manjeg senzora D7200, uprkos tome što ima više ukupnih piksela. U mnogim oblastima fotografije poželjniji su veći pikseli. Kod makro fotografiji pak, manji pikseli vode do većeg uvećanja.

Medjutim, kamere velikih senzora sigurno imaju neke druge prednosti. Njihova veća tražila olakšavaju rad kod fokusiranja a ti aparati uglavnom imaju i više kontrola, naročito na skupljim modelima. Što je još važnije, ako snimate fotografije koje nisu na maksimalnom uvećanju, fotoaparati punog formata imaju posebnu prednost u odnosu na kvalitet slike. Na primer, sa manjim senzorom verovatno ne biste želeli da snimite krabu iz što je moguće veće blizine, jer tada na fotografiji ne bi ste imali celu krabu! U ovakvoj situaciji, veći senzor i veći broj piksela, kao recimo kod D810, bi vam pružio značajnu prednost nad D7200 senzorom manjih dimenzija, iako D7200 ima više piksela po milimetru.

Dakle, ukupno gledano full frame DSLR su generalno bolji za makro fotografiju nego kamere sa  kropovanim senzorima, ali ta prednost nije toliko velika ni izražena kao u drugim oblastima fotografije.

NIKON D7000 + 24mm f/1.4 @ 24mm, ISO 250, 1/200, f/7.1

NIKON D7000 + 24mm f/1.4 @ 24mm, ISO 250, 1/200, f/7.1

Canon vs Nikon

Za skoro sve vidove fotografije, Canon i Nikon (ali i drugi proizvodjači ) su toliko bliski u kvalitetu da su argumenti o tome ko je “bolji”, u najboljem slučaju, izuzetno skromni i nebitni. Naravno, postoje razlike, ali redak je slučaj da neki sistem ima u sebi takvu grešku koja bi bila fatalna za prosečnog korisnika. Medjutim kod makro fotografije stvar je malo drugačija.

Ne želim da zapalim ratni plamen, ali Canon DSLR-ovi jednostavno nisu toliko pogodni za makro fotografiju kao Nikon. To nije nikakav stav protiv Canonovih neverovatnih kamera i fantastičnih makro objektiva, koji su svakako dobri kao i oni objektivi drugih brendova. Ipak, postoji vrlo jednostavan razlog zašto Canon nije idealan za makro fotografiju: to je izračunavanje blende.

Kako fokusirate bliže, nešto zanimljivo počinje da se dešava sa otvorom objektiva. Čak i ako fizički otvor unutar objektiva ostaje konstantna veličina (recimo, deset milimetara u prečniku), otvor blende počinje da se čini sve manjim i manjim kako fokusirate sve bliže i bliže. Ovo nije nešto što biste primetili u normalnoj fotografiji, jer tu efekti nisu vidljivi sve dok ne predjete na snimanje objekta u punoj  veličini. Tako, pri uvećanju od 1: 1, optički otvor objektiva može biti iste fizičke veličine kao f / 11, ali se na svaki drugi način ponaša ( misli se na difrakciju, dubinu polja i gubitak svetlosti) kao da je blenda na f / 22. Dakle, koju vrednost od ove dve želite da vaš fotoaparat pročita? Pravu, fizičku veličinu otvora blende (f / 11) ili otvor blende koji je u stvari tačan i odgovara vrednosti blende od f / 22?

U praksi, daleko je bolje poznavati karakteristike objektiva i blende koji su realni i  tačni – na ovom primeru  f / 22. U suprotnom, vaša podešavanja (na primer, f / 11, ISO 100 i 1/100 brzine zatvarača) bi rezultirale različitim ekspozicijama u zavisnosti od toga koliko se blisko fokusirate! Nikon radi na pravilan način, čitajući “u suštini tačan” otvor, dakle  f / 22. Sa druge strane, Canon-ove kamere pročitaju fizičku vrednost otvora blende (f / 11), a ne realan otvor blende, pa se tako teže koristite u makro fotografiji. Moguće je rešiti ovaj problem na na Canonovim kamerama, ali to zahteva malo više vremena i može stvoriti zabunu. (naročito ako mjenjate uvećanje prilikom snimanja). Gruba formula za izračunavanje odgovarajuće otvora na Canonovoj kameri je sledeća:

Podešavanje praktičnog otvore blende = Postavka fizičke otvora blende pomnoženo sa (1 + frakciono uvećanje).

“Frakciono uvećanje”, recimo, za odnos 1: 2 je jedna polovina. Dakle, sa kamerom kompanije Canon koja čita f / 11 pri uvećanju od 1: 2, vaš praktični otvor blende je 11 puta (1,5) ili približno f / 16. Prilično jednostavno, samo to je nešto što uzima malo vremena. Posebno ukoliko tokom snimanja stalno menjate uvećanje.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/14.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/14.0

Rezime

Postoji, naravno, veliki broj tehničkih izraza vezanih za makro fotografiju, ali najvažniji je pojam uvećanja. Kada shvatite razlike između, recimo, fotogafija u prirodnoj veličini i slike sa uvećanjem 1: 4, već znate najvažniju makro-specifičnu terminologiju sa kojom ćete se u praksi sretati. Iako su Nikon DSLR fotoaparati sa velikim brojem piksela tehnički “najbolji” za makro fotografiju, sigurno možete napraviti odlične makro fotografije sa bilo kojom kamerom, čak i kompaktima. Makro fotografija je izuzetno pristupačna, a to je ono što je čini tako popularnoim među početnicima i profesionalcima.

Dubinska oštrina

Za većinu oblasti fotografija, tipični fokus će biti negde između 1.5 metara i beskonačnosti. Na ovom rastojanju, otvor blende f / 8 ili f / 11 obično će učiniti da cela scena ima dobru dubinsku oštrinu – neke predmeti mogu biti malo van fokusa, ali i dalje bi ih lako prepoznali (sa izuzetkom ekstremnih telefoto snimaka, naravno).

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 100, 1/40, f/3.2

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 100, 1/40, f/3.2

Što je predmet koji fokusirate bliže objektivu, manja je dubinska oštrina, čak i kod iste postavke blende. Dubinska oštrina postepeno postaje tako mala da je malo verovatno da se celi predmet koji fotografišete pojavi u fokusu. U makro fotografiji, posebno, ovo može biti ogroman problem. Približavanjem insektu, recimo, konačno se dođe do tačke da neće moći da postignete da njegove i glava i noge  budu podjednako  oštre, iako su samo milimetrima razdvojeni.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/22.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/22

Mala dubina polja vodi u drugu poteškoću u makro fotografiji: generalni nedostatak svetlosti. Prvo, na bliskoj udaljenosti, sama kamera će obično blokirati i ono malo svetla koje dolazi do  predmeta koji fotografišete. Takođe, blic na fotoaparatu možda neće biti pod onim pravim i dobrim uglom kako bi osvetlio nešto što je samo par centimetara od objektiva. Dalje, da biste smanjili povećane vibracije koje su sveprisutne u makro fotografiji, potrebno je da se koristi mnogo veća brzinu zatvarača nego obično. Dodajte u ove probleme i činjenicu da vam je blenda izuzetno mala (da bi se dobila kakva takva dubinska oštrina), i vaše fotografije brzo počinju da izgledaju kao da ste ostavili poklopac na objektiv čak i ako ste snimali sredinom dana, kad je svetlo najjače.

Pa, kako to rešiti? Postoji nekoliko načina, svaki od njih predstavlja svojevrstan kompromis.

Otvorite blendu

Možete se odlučiti da živite sa malim dubinskom oštrinom, toliko malom da ne vidite celu mravlju glava oštru. Samo otvorite blendu na objektivu što je moguće više (ili ih zatvorite tek malo), i krenite da pravite makro fotografije. Prednost ovakvog pristupa je da ne morate brinuti o složenim postavkama osvetljenja ili softverskim ispravkama u obradi,a sve to sa ciljem kako bi vaše makro fotografije izgledale dobro. Nedostatak je što postaje skoro nemoguće fokusirati objektiv na iole pristojnu blizinu, pošto u osnovi nema dubinske oštrine. Ova metoda najbolje funkcioniše ako pokušavate da fotografišete predmete koji su barem par centimetara veliki, ali gotovo je nemoguce koristiti je ako želite fotografije sa uvećanjem od 1: 1 ili 1: 2.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 320, 1/320, f/3.2

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 320, 1/320, f/3.2

Zatvorite blendu

Sledeći metod (moj lični favorit) je da zatvorite  otvor blende do neke male vrednosti. Malim, pod tim mislim između f / 16 i f / 32, pri čemu je f / 22 relativno najbolji izbor. Dobra stvar kod korišćenja ovako malog otvora blende je da je lakše fokusirati (iako i dalje teško), a dubinska oštrina postaje primetna. Sa druge strane, blic je gotovo obavezan jer ste zatvaranjem blende izgubili mnogo svetla, a difrakcija počinje da biva značajan faktor. Ipak, snimak pri f/22sa difrakcijom izgleda daleko oštrije od fotografije na f / 5.6 gde nijedan od delova predmeta koga slikate nije u fokusu.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/22.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/22

Stack

Sledeća metoda je slaganje fokusa. To podrazumeva snimanje fotografija sa otvorima blende na kojima  je difrakcija manje uočljiva (obično f / 8 ili f / 11), ali istovremeno je DOF mali. Da biste izbegli problem sa malom dubinskom oštrinom, snimite nekoliko fotografija na različitim fokusima i kombinujete najbolje delove svake pojedinačne slike u post-procesiranju. Na primer, možete snimiti jednu fotografiju u kojoj su oči insekta u fokusu, drugu gde su fokusirana krila i treću gde su zadnje noge u fokusu. Zatim ih sve možete spojiti u računaru u jednu potpuno fokusiranu sliku.

Postoje dve dobre stvari kod ovog postupka: kvalitet slike je na najvišem nivou jer difrakcija ne smeta, a dubinska oštrina se veštački poveća tako da čak i relativno velike bube ili biljke mogu biti u potpunosti u fokusu.

Nedostaci su takodje brojni: fokusno slaganje je obično u potpunosti ograničeno na rad u studiju i sa stativa, jer je potrebno precizno fokusirati na odgovarajuće delove objekta koji se snima. Još jedan nedostatak je vreme: za maksimalni kvalitet, desetine fotografija često se kombinuju u jednu sliku, što znači da je potrebno utrošiti sate na fotografisanje  i obradu kako bi se stvorio dobar konačni rezultat. Takođe vam je potreban određeni softver za kombinovanje slika sa fokusom (kao što su Photoshop ili Helicon Focus). Međutim, najozbilniji  problem leži u tome  što vaši subjekti moraju biti potpuno mirni. Moguće je pronaći bube koje se ne kreću, ali to naravno nije uvijek lako. Ova metoda zato najbolje funkcioniše za biljke ili bube koje spavaju (probajte fotografisanje u rano jutro).

Fokus staking, kako je zvanično ime metode, je takođe prilično skupa opcija, jer će vam trebati dosta specijalizovane opreme. Čvrsti stativ, dobra glava, šina za makro fokusirajuća snimanja i specijalni softver su neki od zahteva za dobru fokus stacking fotografiju.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 400, 1/320, f/13.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 400, 1/320, f/13

Tilt

Najbolji način da se poveća dubinska oštrina je da se kupi posebantip makro objektiva: objektiv sa nagibnim pomeranjem. Ova sočiva vam omogućavaju kontrolu dubinske oštrine – na primer, možete istovremeno fokusirati na glavu i krila bube, iako su glava i krila nalaze na različitim rastojanjima od sočiva. Teoretski, možete celu fotografiju dobiti u fokusu iz jednog jedinog snimka i to bez fokusa staking i bez korišćenja super-malih otvora blende.

Međutim, i nedostaci metode nisu zanemarljivi: makro sočiva sa promenljivim nagibom (kao što je PC-E 85mm f / 2.8D) koštaju najmanje 1100 USD pa i do $ 1800 ako se radi o novom objektivu. Ovi objektivi ne fokusiraju kao makro stakla –  1: 1 (samo oko 1: 2), Imaju  samo ručni fokus, a podešavanje nagiba za promenu fokusa je veoma teško i pipavo. Ovakav objektiv uglavnom ima primenu sa stativom i sa nepokretnim predmetima, ali i tada je fokus stacking verovatno bolje rješenje. Iskreno, nikada ranije nisam koristio makro sočivo sa pomeranjem nagiba, pa je moguće i da sam nešto propustio- Ali, što se mene tiče, ovo izgleda kao nepraktičan metod za postizanje dubinske oštrine u makro fotografiji.

Rezime

Na kraju, jedna od najtežih stvari u makro fotografiji je dobijanje dovoljno dubinske oštrine kako bi se njome obuhvatio ceo predmet. Mnogi makro fotografi koriste kombinaciju gorenavedenih metoda – ja obično koristim blic i malu blendu, dok kod fotografisanja većih modela koristim i širi otvor blende (na primer, kad snimam žabe i guštere). Nekoliko puta sam se oprobao u focus stackingu, ali ipak najčešće koristim prve dve metode koje sam opisao.

Kako budete sticali iskustvo, sami ćete odrediti koji način fotografisanja zahteva neki scenario i tako ćete i podesite svoj fotoaparat, parametre na njemu i druge elemente.

Fokusiranje

U makro fotografiji sa velikim uvećanjima, u fokusu neće biti više od nekoliko milimetara, čak i kod f / 32. Nije lako fokusirati fokusirati bubu, s obzirom na to da vaš puls i rad srca pomeraju vaše ruke koje drže apparat verovatno i za više od tih nekoliko milimetara. Poželjno je premet izoštriti u tražilu i snimak napraviti izmedju  dva udisaja pa čak i izmedju dva srčana otkucaja, jer u protivnom može se desiti da ništa ne bude u fokusu.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/320, f/3.2

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/320, f/3.2

Na tako malim udaljenostima od objekta smnimanja, autofokus sistem u čak i najnovijim DSLR-ima ne može da prati vaše pokrete ruku. Pokušaji da koristite bilo koji od režima autofokusa je zapravo vežba u frustraciji, jer (naročito pri uvećanju od 1: 1) stvarno je nemoguće da se kamera zaključa na subjektu.

Međutim, nije sve izgubljeno. Još je moguće dobiti oštre makro fotografije sa uvećanjem od 1: 1, čak i kad kameru držite samo rukama. Ako pak radite sa fotoaparatom na stativu, ne morate koristiti ni jednu od tehnika koje će se opisati dalje u tekstu – umesto toga možete koristiti autofokus ili ručni fokus kombinovano sa direktnim prikazu na LCD ekranu i to bez ikakvih problema.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/22.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/22

Kako fokusirati

Skoro sigurno ćete izabrati ručno fokusiranje pri makro rastojanjima od 1: 1, pošto sistem autofokusa u bilo kojoj kameri ne može da radi dovoljno brzo da bi se suprotstavio pokretima ruku. Međutim, to možda ne znači ono što mislite.

Mnogi fotografi pokušavaju nepravilno koristiti ručni način fokusiranja kod makro fotografije; oni pokušavaju da što čvršće drže kameru i okreću prsten za fokusiranje levo ili desno kako bi fokusirali, i pritisnuili okidač kada slika u tražilu bude dovoljno oštra. Iako je ovo najbolji način ručnog fokusiranja za sve drugo sem za makro fotografiju, ova tehnika nikada neće raditi u makro fotografiji – jednostavno pokreti vaših ruku prilikom fokusiranja izazvaće još veće trešenje i gotovo onemogućiti precizno fokusiranje.

Najbolji način rada za ručno fokusiranje je prethodno grubo podešavanje na makro objektivu na određenoj udaljenosti fokusa, obično oko 1: 1, i onda ostavite i ne dirajte više prsten za fokusiranje. Da biste finije fokusirali, polako naginjite kameru napred i nazad ili još bolje ceo monopod sa kamerom na njemu, tek za milimetre, dok istovremeno gledate kroz tražilo. Kada je slika u tražilu postala oštra, snimite fotografiju. Jednostavno!

Iako ova metoda nije savršena, daje mi oko 50% dobrih rezultata kod 1: 1 fotografije velikih buba. Ovaj procenat se može učiniti nizak, ali je vrlo teško postići bolje rezultate bez upotrebe stativa. Uz vežbanje, trebalo bi da budete u mogućnosti da poboljšate procenat uspešnih fotografija pa čak i da ne koristite monopod  – iako upotreba monopoda uvek pomaže.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/14.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/14

Druga uvećanja

Ako ne težite fotografiji sa maksimalnim uvećanjima, autofokus je generalno tačniji za tu vrstu makro fotografije. Ako je vaš predmet veći od četiri ili pet centimetara, počinjete da gubite prednosti ručnog fokusa. Preporučujem AF-C / Continuous režim (AI-Servo za korisnike Canon-a), jer će vam sitni za vas neprimetni drhtaji ruke i dalje kvariti fokus, a to ne bi bilo jasno vidljivo u tražilu. AF-C bi u ovakvim slučajevima trebalo da koriguje i podrhtavanje tela izazvanog disanjem, otkucajuima srca ili jednostavno drhtanjem ruku.

Gde fokusirati

Kada snimate iz ruku, pogotovo u 1: 1 ili 1: 2 odnosima, dubinska oštrina će retko biti dovoljno velika da bi čitava buba bila u potpunosti u fokusu, čak i pri f / 22 ili f / 32. Da biste nekako savladali problem sa malom dubinskom oštrinom, pokušajte da bubu koju snimate postavite paralelno sa senzorom u aparatu. Na donjoj fotografiji (koja nije striktno u odnosu 1: 1, ali ideja je jasna), devica je skoro cela u fokusu, uprkos maloj dubinskoj oštrini.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 1250, 1/100, f/3.5

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 1250, 1/100, f/3.5

U nekim slučajevima moraćete da izaberete koji deo bube “zaslužuje” da bude u fokusu. Iako to varira u zavisnosti od onoga što želim da naglasim na fotografiji, obično se fokusiram na oči insekta, jer su one najvažniji deo slike. Međutim, u nekim slučajevima više sam zainteresovan za strukturu krila nego za oči insekta, pa tako i postavljam fokus.

Kontrolna lista

Jedan od najboljih načina da se dobijete u makro fotografiji, ili bilo kojem žanru fotografije, jeste da znate korake koji su vam potrebni za dobijanje dobre fotografije. U pejzažnoj fotografiji,to bi bioli izlazak na lokaciju, stizanje u cik ili pre zore, postavljanje aparata na stativ, uključivanje mirror-lockup, i najzad orišćenje daljinskog okidača. U makro fotografiji, tipična rutina može izgledati ovako:

  • Kupite monopod.
  • nabavite dobar blic i napravite blic difuzor da biste omekšali svetlo (pokušajte eksperimentisati sa kartonom, limenom folijom i papirnim ubrusima.I papir za pakovanje nekada dobro dodje)
  • Navrnite na aparat makro objektiv i podesite ga na ručni fokus.
  • Podesite fotoaparat ispravno. Za makroe 1: 1 i kada se koristi blic, postavite kameru u ručni režim i prebacite na najbržu brzinu zatvarača koja se još sinhronizuje sa blicom (tipično 1/200 ili 1/250 sekunde). Postavite otvor blende na f / 22 za početak – a ako želite više ili manje dubine polja, prilagodite se prema tome.
  • Podesite ISO u bilo koju vrednost koja daje korektnu ekspoziciju kada se blic aktivira u ručnom režimu sa otprilike 1/4 snage (sa više snage blica i rizikujete da punjenje blica izmedju bleskova traje predugo da bi se ponovo napunio i tako ste izgubili šansu da napravite više fotografija iste scene.
  • Prebacite blic u TTL (automatski) režim. Da biste dobili preciznu ekspoziciju, verovatno ćete morati povećati kompenzaciju ekspozicije blica za nekoliko jedinica.
  • Stavite fotoaparat na monopod.
  • Nađite bubu koja je dovoljno mirna da bi ste je fotografisali – u veličini kućne muve ili veća.
  • Fokusirajte (koristeći tehnike opisane u ovom članku), i napravite snimak! Pazite na zrnca prašine u fazi obrade i završili ste.

Kompozicija

I u makro fotografiji, principi dobre kompozicije se ne razlikuju od uobičajenih. Takodje je važno uravnotežiti kompoziciju kadra, na primjer, tako što ćete iz kadra morate izbaciti sve nepotrebne detalje baš kao što se to čini i u drugim žanrovima fotografije. Međutim, budući da se radi o makro fotografiji, postoje neki aspekti kompozicije koji su važniji i više posebni, nego kod drugih vrsta fotografije.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/8.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/8

Pozadina

Jedan od glavnih saveta za dobru kompoziciju u makro fotografiji odnosi se na pozadinu. Pošto je pozadina daleko van fokusa, važno je unapred predvideti kako će ona izgledati u finalnoj verziji i da li je to ono što želite. Na primer, snimanjem iz niskog ugla možete dobiti neobično plavo nebo na vašoj fotografiji. Snimanjem iz nekog drugog ugla, vaša pozadina se može pretvoriti boju jesenjeg lišća. Zelena trava se često lepo ukomponuje u kadar. Ako povededete prijatelje u svoju makro ekspediciju, možete da razmislite da ih zamolite da drže nešto što bi imalo dobru pozadinu. Budite kreativni!

Kada ste svesni različitih opcija, eksperiment će vam pokazati najbolji način da se vaš predmet izdvoji iz ili uklopi u pozadinu. Donja fotografija je privlačna zbog kontrasta jakog narandžastog vilinog konjica naspram hladnije zelene pozadine.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 280, 1/400, f/4.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 280, 1/400, f/4.0

Interesntana pozadina se može dobiti kod snimanja jako bliskih subjekata uz upotrebu blica. Ako se koristi blic da bi se osvetlla scena pri uvećanju od 1: 1 ili 1: 2, uočićete da pozadina slike postaje tamna, ako ne i potpuno crna.

Ovo se dešava zbog prirode svetlosti: ako se daljina od izvora svetlosti udvostručuje, količina svetlosti koja pada na predmet koji se osvetlaja smanjuje se četiri puta. Na primer, cvet udaljen metar i po od sijalice dobija četiri puta više svetlosti od cveta koji bi bio tri metra daleko od iste te sijalice. U makro fotografiji, ta “sijalica” je blic, koji je postavljen negde na oko pet do osam santimetara od objekta koji snimamo. U čemu je zanimljivost? Pa ukoliko je pozadina par metara od objekta, zbog toga što intenzitet svetla opada sa kvadratom rastojanja, pozadina može biti sasvim crna. Svetlost blica je mnogo intenzivnija od dnevne svetlosti, tako da čak ni podnevna svetlost nije dovoljno jaka da osvetli pozadinu i ona ostaje crna.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 1250, 1/250, f/22.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 1250, 1/250, f/22

Važno je znati kako određene boje mogu da se slože kako bi doprinele kreiranju boljeg kadra. Crvene i narandžaste boje se ističu i privlače pažnju oka, dok će plavo-zelene boje prirodno bacati predmet na neki način u pozadinu. Takođe je važno pomenuti da nije potrebno da se ima mnogo boja na fotografiji da bi ona bila privlačna za oko. Na primer, na slici sa bubamarom na na početku ovog dela teksta, znao sam da ne treba da se fokusira jako blizu bubice – jer da je to slučaj, živopisno crveno bi prevladalo meku, vodenastu boju pozadine. 

Uglovi

Još jedan savet koji treba zapamtiti u makro fotografiji je da ugao kamere može da dovedei stvari u fokus ali i da ih defokusira. Prema osnovnim pravilima u geometriji, bilo koje tri tačke u prostoru mogu se povezati jednim ravni, bez obzira na to gde su te tačke. Praktičnost ovog pravila za fotografiju leži u tome da najmanje tri predmeta, čak i ako su u početku na različitim rastojanjima od kamere, uvek mogu biti dovedene u isti fokusnu ravan na fotografiji.

Tako, ako imamo tri objekta, recimo, glava raka i njegove dve prednje kandže, sve što treba da uradite je da pomerate kameru dotle dok se tri objekta ne nadju u istoj ravni i tada fokusirati i snimiti.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/200, f/14

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/200, f/14

Boje

Na kraju, u makro fotografiji, boje su izuzetno izražene. Snimanje u RAW formatu je uvek važno, a posebno je važno iskoristiti maksimalno detalje boja koje makro pruža.

Glavni razlog za žive boje kod makro fotografije je mala količina vazduha između objektiva i subjekta. U trenutku kada svetlosni talasi udari bilo šta, čak i molekule vazduha, on se raseje. Što je više vazduha između vas i vašeg subjekta, to se više rasejava svetlost koja dolazi od subjekata i onda rasejana odlazi u atmosferu. Zato daleki objekti izgledaju tako mračni.

Kod makro fotografije značajno je smanjeno rastojanje subjekat – sensor, rasejanje je malo, što znači da će boje i kontrast biti izraženiji. Ovaj efekat nije sasvim očigledan, ali kad pogledate bliže makro fotografije, lako ćete uočiti da su boje živopisnije i to već kod snimka direktno iz kamere. Što je vazduh više ispunjen vlagom, to je uočljivija razlika u kvalitetu boja izmedju bliskih i udaljenih obejkata.

Takođe, kad fokusirate bliže predmete objektiv je u stanjui da uhvati sitne detalje o boji koji obično nisu vidljivi. Na primer, svako složeno okce na muvi ima nešto drugačiju boju. Muvine oči vidimo kao crvene, jer to je prosečna boja svih detalja u oku, ali makro objektivi će videti mnogo više. Zbog ovog detalja, boje u makro fotografiji generalno izgledaju izrazitije.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 360, 1/500, f/3.2

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 360, 1/500, f/3.2

Približite se modelu

Bube su plašljive. Na primer, vilini konjici se razbeže čim im nešto udje u vidno polje, a manje bube odlete iznenada i kad im se prohte. Uhvatiti neku bubu je mnogo više sreća nego nauka. Ipak, postoje neke tehnike koje se mogu koristiti. Ove tehnike variraju u zavisnosti od bube koju fotografišete.

Za device i viline konice, najbolje je da se pomerate polako. Vilin konjic instinktivno odleti kada se nešto kreće direktno prema njemu ili direktno od njega, ponekad čak i ako je to kretanje sporo. Pretpostavljam da ovo ponašanje dolazi zato što vilini konjici ove kretnje povezuju sa kretnjama predatora koji ih love. Međutim, pokreti sa bočne strane ne utiču bitno na vilinog konjica, posebno ako se pomerate njišući se, kao drvo. Da biste uspješno prišli vilonom konjicu, pokušajte da pravite male korake napred, pomerajući se (polako) sa strane- sa pauzama od nekoliko sekundi pre nego što napravite sledeći korak napred. Ako čekate deset ili petnaest sekundi između koraka, vilin konjic će zaboraviti da postojite. Korišćenjem ove tehnike pomoglo mi je da stignem na 3 cm od vilinog konjica, a to rastojanje pruža odlične fotografske mogućnosti.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 100, 1/500, f/4.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 100, 1/500, f/4.0

Muve su još plašljivije ali ipak dovoljno lake za fotografisanje. Najbolji je to što muva obično ne reaguju na spor pokret sa bilo koje strane da dolazi. Lako im se prilazi i neće odleteti – samo budite sigurni da ne pravite iznenadne pokrete i polako vršite podešavanja na fotoaparatu. Loša stvar kod fotografiranja muva je što one ne vole da se dugo zadržavaju na jednom mestu. Dakle, muvama pridjite brzo, ali budite i dovoljno spori kada im prilazite. Lako, zar ne?

Sa bubama koje ne lete, očigledno ne biste trebali da imate problema i briga da ih ne uplašite. Bubamare, skakavci i neki mravi, na primer, mogu da lete, ali to obično ne čine. U svakom slučaju, fotografi ne plaše ove bube (posebno ne skakavce). Problem je samo u tome što ove bube često brzo hodaju, što otežava fokusiranje.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 100, 1/640, f/4.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 100, 1/640, f/4.0

Leptiri su vrlo plašljivi ukoliko se krećete u njihovoj blizini, ali lako se fotografišu ako ostanete na izvesnoj udaljenosti od njih. Na sreću, i pošto su dovoljno veliki, nema ni potrebe da im se prilazi preblizu.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 280, 1/200, f/4.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 280, 1/200, f/4.0

Pauci su najbolji prijatelji fotografa. Većina njih se jedva kreće a dovoljno su veliki da se lako uhvate u focus. Paukova mreža može izgledati jako lepo na fotografiji ali ima i nekih mreža koje fotografiji smetaju. Pokušajte da snimite skačuće pauka (jumping spider) jer se oni slabo kreću i izgledaju jako “ljupko” i lepši su od većine pauka. Ne treba ni da pominjem da je većina njih bezopasna (retko kad ujedu, a i kad se to dogodi, ujed nije jači od ujeda komarca.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 140, 1/500, f/5.6

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 140, 1/500, f/5.6

Za malene bube, potrudite se da vaša senka ne padne na njih, to je najbolja šansa da ih snimite. To je dobra preporuka i za približavanje većini buba ali maleni insekti vas obično ne primećuju ukoliko se niste postavili izmedju njih i sunca. Ovo su jedine vrste buba na koje, čini se, utiče  bljesak fleša. Ne na sve, naravno, ali većina skoči i odjuri posle prvog fleša.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/22.0

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/250, f/22

Zaključak

Nadam se da su vam ove sugestije dale neke ideje kako da popravite svoje makro fotografije Tehnički aspekti makro fotografije su svakako jako važni, ali, kao i u drugim granama fotografije, kompozicija, svetlo i samo pronalaženje modela su daleko važniji deo u stavranju dobre makro fotografije. A vaši modeli možda nisu dalje od vašeg dvorišta . Ukoliko se ne bojite malo prljavštine i komaraca, naćićete pravo blago gotovo svuda oko vas.

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/400, f/3.5

NIKON D7000 + 105mm f/2.8 @ 105mm, ISO 800, 1/400, f/3.5

O Spenseru Koksu.

Spenser Koks je putnik i fotograf prirode  iz Frenklina , Tenesi, SAD, a studirao je novinarstvo na Nortwestern Univerzitetu. Da stupite u kontak sa Spenserom ili da pogledate njegove radove , posetite njegovu WEB stranicu Smecer Cox Photography ili ga prtatite na Facebooku

Prevod: Oldtimer

Share This Post


Lost Password

Register

Skip to toolbar