Share This Post

Retuširanje

Brzo podešavanje White Balance-a u Lightroom-u

Uvod
Podešavanje WB-a automatskim režimima
Podešavanje WB-a upotrebom alatke White Balance Selector
Manuelno podešavanje WB-a
Zaključak

Uvod

Balans bele boje (White Balance – WB) u fotografiji ima presudan uticaj na tačnost boja koje zaista i vidimo. Bolje rečeno – koje mislimo da vidimo jer naš mozak i te kako ume da prevari i pogrešno interpretira boje koje dolaze do naših očiju. Ne ulazeći u detalje definicije temperature boje, čija je direktna posledica pogrešan balans bele boje, kao i zašto su kolorne netačnosti prisutne na fotografijama, posebno kada se fotografiše pri veštačkom svetlu ili u ranim jutarnjim i/ili kasnim popodnevnim satima, samo ću reći ono najvažnije: podešavanjem balansa bele boje dolazimo do toga da je belo stvarno BELO, a ne neka nijansa plave, žute ili ne znam koje druge boje.

Podešavanje WB-a, pored ekspozicije, predstavlja jedno od osnovnih podešavanja prilikom obrade digitalne fotografije u bilo kom softveru koji se time bavi. Opcija Auto WB, u kameri i softveru za obradu fotografija, može dati zadovoljavajući rezultat, ali vrlo često to nije slučaj. Takođe moćna alatka u bilo kom ozbiljnijem softveru je i „WB pipeta“ (WB selector) kojom se bira neutralna siva površina i pomoću nje podešavaju sve ostale boje na fotografiji, ali često je i pronalaženje te „neutralne“ površine teško, što ću takođe u ovom tekstu i pokazati. Na kraju ću pokušati da vas provedem kroz proces pronalaženja što boljeg balansa bele boje potpuno manuelno, a što se na prilično jednostavan način može obaviti u mom omiljenom programu za obradu fotografija Lightroom-u u tri koraka. Poslednjoj metodi se pribegava u složenim WB uslovima, kada neki od automatskih režima ne da zadovoljavajući rezultat, ili kada nam na fotografiji nije dostupna neka monotono siva površina koja bi poslužila kao referentna.

U primeru kroz koji ću proći svetlosna situacija je bila prilično komplikovana za određivanje WB-a. Različiti izvori veštačkog svetla u različitim delovima prostorije, uz dosvetljavanje svetlom sa blica koji je bio montiran na aparatu, su doprineli da na fotografiji imam pravo šarenilo od bele boje. (Dešavanje je bilo u Domu armije u vreme Večeri muzeja 16. maja 2015. godine). U ovakvoj situaciji, kada nema generalnog i jedinstvenog rešenja, se uvek treba skocentrisati na glavni motiv kod koga se želi postići da bude sa što tačnijim bojama. Svi ostali detalji se podešavaju kasnije, sa alatkama koje deluju lokalno.

Finalna verzija fotografije

Finalna verzija fotografije.
WB je podešen prema plesnom paru u prvom planu i njegovom okruženju

Pre nego što se krene sa bilo kakvom obradom treba podesiti ekspoziciju i geometriju fotografije (razna izobličenja usled optičke nesavršenosti sočiva u objektivima). Nakon toga se prelazi na nameštanje bele boje za šta je itekako potrebno razumevanje digitalnog kolor-točka i interakcije naspramnih i susednih boja u njemu.

RGB točak

Digitalni kolor-točak u najosnovnijem obliku – RGB model.
(Skica je preuzeta sa Wikipedije)

Svi mi koji se bavimo digitalnom fotografijom znamo da se svaka boja može dobiti mešanjem crvene, zelene i plave koje zbog toga nazivamo i primarnim bojama. Mešanjem bilo koje dve primarne boje, bez prisustva treće, dobija se ona koja se nalazi između njih (mešanjem crvene i zelene dobija se žuta). Ukoliko ove tri boje mešamo u podjednakim intenzitetima dobija se neka nijansa sive. Za belu boju su potrebni maksimalni iznosi sve tri osnovne boje. Štampari, sa druge strane, mešaju cijan, madžentu (ljubičastu), žutu i crnu (CMYK) i tako dobijaju sve ostale boje. Crna boja u digitalnom svetu nije boja jer ona predstavlja odsustvo bilo kakve boje. Crna boja u štamparskom svetu je bitan korektivan faktor jer prostim preklapanjem žute, madžente i cijan se u praksi ne može dobiti „prava“ crna boja. Zbog toga se u štamparsku kombinatoriku ubacuje i crno mastilo jer se samo na taj način potpuno crna boja može dobiti i na odštampanom mediju.

CMYK točak

Digitalni kolor-točak za štampare u najosnovnijem obliku – CMY(K) model.
(Skica je preuzeta sa Wikipedije)

Žuta boja je suprotna plavoj. To znači da žuta važi za filter plavoj – Što više žute boje, to manje plave i obrnuto. Isto važi i za cijan i madžentu. Žuta je potpuno transparentna za zelenu i crvenu, cijan za zelenu i plavu, a madženta za cvenu i plavu.

Šta radimo kada podešavamo WB u Lightroom-u (i ostalim programima za obradu fotografija)? Da bi bela bila bela potrebno je da naspramne boje u kolor točku budu u harmoniji. Konkretno, to postižemo podešavanjem odgovarajućih klizača za temperaturu (Temp) za balans plavo-žuto i klizača za boju (Tint) za balans zeleno-madženta. Crvena i cijan se ne uzimaju u obzir jer se one dobijaju mešanjem žute i madžente (crvena) i plave i zelene (cijan), a njih smo već uzeli u obzir!

Podešavanje WB-a automatskim režimima

Podešavanje WB-a se obično počinje probom automatskih režima koje pružaju kamera i softver kojim se obrađuje fotografija. Kada su svetlosni uslovi povoljni, na ovome se vrlo često i završava podešavanje WB-a. Kada automatika ne da zadovoljavajuće rešenje prelazi se na specijalizovanu alatku – „WB pipetu“ (WB selector) koja takođe na jednostavan način, jednim klikom miša na neutralno sivu površinu, podešava balans bele boje. Sada želim da napomenem da nije potrebno da tražite stvarno belu površnu na vašoj fotografiji, dovoljno je da izabrana površina bude monotono siva, a to se prepoznaje tako što sva tri RGB broja na alatki ispod matrice piksela imaju jednake ili vrlo bliske vrednosti. Ukoliko ni ova alatka ne da zadovoljavajuće rešenje preostaje nam da do dobrog WB-a  dođemo potpuno manuelno koristeći klizače za temperaturu i boju, što je i glavna tema ovog malog tutorijala.

Nakon ovog (ne tako) kratkog uvodnog teksta mogu da pređem i na primer koji sam odabrao. Na prvoj fotografiji se vidi situacija nakon sređivanja geometrije, sa podešavanjima balansa bele boje „iz aparata“. Jaki žuti kast u prvom planu i hladni tonovi u poslednjem sigurno nisu nešto što će vas učiniti srećnim.

1 - IzAparata

Početna fotografija sa sređenom geometrijom i WB-om „iz aparata“.

Na sledećoj ilustraciji je pokušaj sa automatskim podešavanjima koje predlažu Adobe programeri u okviru alatke „Auto“ u Lightroom-u. Bolje, ali još uvek daleko od zadovoljavajućeg rešenja.

2 - Auto WB

Prvi pokušaj podešavanja WB-a sa opcijom „Auto“ iz Lightroom-a.

Podešavanje WB-a upotrebom alatke White Balance Selector

Prelazim na alatku „WB pipeta“ (White Balance Selector) čiji je zadatak da deluje tako što određenu površinu proglasimo referentnom i pipetinim vrhom kliknemo na nju, a sve ostale boje će se podesiti prema toj referentnoj. Za referentnu oblast se bira neka površina na fotografiji za koju znamo da je monotono sive boje kada je pravilno osvetljena na dnevnoj svetlosti. Tako je, ne mora biti apsolutno bela niti famoznih 18% sive; važno je da bude „neka“ siva jer je to dokaz da postoji balans suprotnih boja na kolor-točku.

Probe „WB pipetom“ sam počeo od zida u krajnjem dnu prostorije za koji sam pretpostavio da je beo. Verovatno je i bio beo nakon krečenja, ali svi znamo da zidovi vremenom poprimaju neku dodatnu nijansu tako da od monotono sive boje tu najverovatnije nema ništa.

3 - Pipeta na zadnji zid

WB pipeta je postavljena na zid u dnu prostorije.

Alatka „WB pipeta“ pokazuje uveličanu matricu piksela na koji se referiše kao da gledamo kroz lupu (opcija Show Loupe mora biti uključena). Preciznost (veličinu) ove matrice je moguće podešavati klizačem Scale, a ja sam se opredelio za 5×5. Što je matrica veća to je i preciznost uzorkovanja veća! U donjem delu matrice je pokazana prosečna vrednost izabranih piksela za svaki od RGB kanala. Idealno bi bilo da su sve tri vrednosti jednake nakon klika pipetom na izabranu površinu, ali to je teško pronaći u realnom okruženju. Čim ima odstupanja to znači da idealan balans bele boje nije postignut jer referentna površina nije siva!

Zatim sam sa ovom magičnom alatkom prešao na zid sa desne strane, ispod klima uređaja. Uvek treba probati sa raznim površinama koje nam se učine pogodnim. To bar ne zahteva veliki trud i dovoljan je bukvalno jedan klik mišem „po pokušaju“ ukoliko je opcija Auto Dismis isključena!

4 - Pipeta na desnii zid

WB pipeta je postavljena na zid sa desne strane prostorije.

U ovom pokušaju sam, sudeći po RGB vrednostima, pronašao „skoro“ idealnu referentnu površinu. Mislim da je i ovakav rezultat sasvim zadovoljavajući, ali ja sam za pokazivanje probao sa još nekoliko površina pre nego što sam prešao i na potpuno manuelno određivanje WB-a.

U sledećem pokušaju sam pretpostavio da je bela košulja plesačice u drugom planu pravo mesto za pokušaj podešavanja balansa bele boje (što može biti i pogrešna pretpostavka ukoliko se ne koristi dobar izbeljivač rublja prilikom pranja :-) ).

5 - Pipeta na kosulji plesacice u drugom planu

WB pipeta je postavljena na košulju plesačice u drugom planu.

Probe sam napravio i sa košuljom plesačice u prvom planu. Za referentnu površinu sam izabrao donji deo rukava. Pokušao sam i sa gornjim delom rukava blizu ramena, ali je rezultat bio bitno lošiji.

6 - Pipeta na kosulji plesacice u prvom planu

WB pipeta je postavljena na rukav košulje plesačice u prvom planu.

Da bih pokazao da je za određivanje balansa bele boje dovoljno da referentna površina bude nijansa sive, WB pipetu sam postavio i na čizmu plesača i dobio prilično upotrebljiv rezultat koji se lagano može doraditi u kasnijoj obradi. U praksi treba birati što svetlije površine za referentnu jer one u procesiranju imaju daleko više digitalnih kolor informacija od tamnih, pa je samim tim i tačnije uzorkovanje. Istražite vašu fotografiju jer nikada se ne zna unapred koji će pokušaj dati pravo rešenje.

7 - Pipeta na cizmi plesaca

WB pipeta je postavljena na čizmu plesača u prvom planu.

Poslednji pokušaj je bio sa suknjom igračice u prvom planu. Teorijski, bilo koji (ili svaki) od ovih pokušaja određivanja WB-a pipetom je trebao da da zadovoljavajući globalni rezultat. Sami procenite da li je tako i u kojoj meri matematički tačan WB znači i najprijatniji odnos boja za naše oči.

Kada završite sa upotrebom WB pipete ne zaboravite da kliknite na dugme „Done“ kako bi i Lightroom okruženje bilo upoznato sa vašom odlukom!

8 - Pipeta na suknjii plesacice u prvom planu

WB pipeta je postavljena na suknju plesačice u prvom planu.

Manuelno podešavanje WB-a

Potrošio sam sve instant postupke za brzo rešavanje problema WB-a i red je da pređem na pomenuta tri koraka i pokažem kako se potpuno samostalno i relativno brzo može doći do zadovoljavajućeg rezultata korišćenjem znanja o međusobnim odnosima boja u digitalnom kolor-točku. Za ovu akciju ću se vratiti na početno stanje koje podrazumeva sređenu geometriju fotografije i balans bele boje iz aparata.

Prvi korak je guranje klizača „Vibrance“ skroz u desnu stranu, na maksimalnu vrednost od 100. Ovo činim da bi svi ekstremi i nepravilnosti na fotografiji bili što očigledniji. Sami zaključite šta na mom primeru odskače, odnosno koje su to površne trebalo da budu bele a nisu nakon automatskog podešavanja balansa bele boje u aparatu. (Za one koji ne znaju, klizač Vibrance je zadužen za regulaciju saturacije srednjih tonova, a da pri tome ne dođe do prezasićenja. Klizač Saturation, sa druge strane, menja saturaciju svih tonova ravnomerno.)

9 - Vibrance na maksimum

Klizač „Vibrance“ je gurnut na maksimalnu vrednost od 100.

U drugom koraku podešavam vrednost klizača za temperaturu boje Temp koji je zadužen za usaglašavanje međusobnog odnosa plave i žute boje. Pomeram ga levo i desno, prvo u većim koracima a zatmi u sve manjim, dok ne dobijem prihvatljiv balans plave i žute boje – ni jedna od njih ne sme biti dominantna u odnosnu na onu drugu – suprotnu! Vodite računa prilikom pomeranja ovih klizača jer vrlo mali pomeraj može bitno da promeni kolor šemu cele fotografije.

10 - Podesavanje klicaca Temp

Podešavanjem klizača „Temp“ regulišemo odnos plave i žute boje.

U završnom koraku to isto činim i sa klizačem za boju Tint, ali ovog puta sređujem odnos zelene i madžente (ljubičaste) boje. Ovaj klizač često ima samo „korektivnu“ ulogu i potrebna su samo mala pomeranja da bi se poništilo prisustvo zelenog ili ljubičastog kasta (preliva).

11 - Podesavanje klicaca Tint

Podešavanjem klizača „Tint“ regulišemo odnos zelene i madžente (ljubičaste) boje.

Za kraj jedino još ostaje da dvoklikom na naziv „Vibrance“ resetujem vrednost ovog klizača na „nulu“ i osvrnem se da vidim rezultate minulog rada. Oni verovatno neće biti i matematički najtačniji, ali će se sigurno na ovaj način dobiti najprijatniji odnos boja za naše oči. Ni malo komplikovano, zar ne?

12 - Resetovanje Vibrance

Resetovanjem klizača „Vibrance“ završavamo globalno podešavanje WB-a.

U sledećim koracima treba podesiti lokalne balanse bele boje; na primer šaka plesača u prvom planu sigurno ne treba da bude sa tako dominantnom ljubičastom bojom. To se radi alatkama za lokalna podešavanja koje se nalaze sa desne strane, odmah ispod histograma: Adjustment Brush i Radial Filter.

Lokalno podesavanje na saci

Lokalno podešavanje WB-a šake.

Zaključak

U ovom kratkom tutorijalu sam pokušao da vas provedem kroz jedno od osnovnih podešavanja digitalne fotografije, pored ekspozicije, podešavanju balansa bele boje kroz koje svaka fotografija mora da prođe na samom početku digitalne obrade. Kada se radi o podešavanju WB-a vrlo često je i setovanje iz aparata sasvim dovoljno, a ponekad ni višečasovni trud ne daje perfektan izgled. Sve zavisi od scene, aparata, veštine fotografa, opreme, umora očiju… Opisani postupak je samo jedan od načina kako možete na relativno jednostavan način da dođete do sasvim zadovoljavajućeg rezultata. Ideja u predstavljenom primeru mi nije bila da pokažem pravo i konačno rešenje za njega nego da predstavim alatke kojima možete da se poslužite da dođete do svog „pravog“ rešenja.

I za kraj jedan važan savet: da bi cela ova priča imala smisla potrebno je da fotografišete u RAW formatu jer jedino tako na pravilan način možete podesiti balans bele boje bez bilo kakvih gubitaka. Ukoliko fotografija iz vašeg aparata izlazi u JPG formatu na njoj je već definisan WB i svaka naknadna intervencija može dovesti samo do narušavanja kvaliteta izlaznog fajla.

Share This Post


Lost Password

Register

Skip to toolbar